Možda vam se čini da se sa dijagnozom dijabetesa, vaš život promenio u trenu i verovatno su vam nepoznata sva pitanja koja bi trebalo da postavite, kao i sve opcije koje su vam dostupne.

Zahvaljujući razvoju tehnologije važno je znati da vam insulinska pumpa daje opcije. Pumpe su dodatni komad hardvera, medicinski uređaj pričvršćen za telo, koji obezbeđuju kontinuirani protok brzodelujućeg insulina ispod kože. Danas, pumpe su kompjuterizovani uređaji veličine manje od kutije šibica težine i ispod 15g. Programirane da isporučuju insulin kontinuirano (bazalno) ili kroz “naglu” (bolus) dozu, one oponašaju normalno oslobađanje insulina u telu.

Zapamtite, korišćenje pumpe ne znači da više ne morate da proveravate nivo glukoze u krvi! Ona vam pomaže da kontinuirano upravljate dijabetesom čime doprinosi prevenciji komplikacija, poboljšava kavalitet vašeg života i značajno štedi.

Insulinske pumpe su alternativa insulinskoj terapiji sa višestrukim dnevnim injekcijama:

Tehnologija insulinskih pumpi se brzo razvija. Danas se, dostupne pumpe integrišu sa CGM tehnologijom (kontinuirano merenje glukoze) i nude mogućnost automatskog prilagođavanja potreba za insulinom na osnovu trenutnih nivoa glukoze. Insulinska pumpa „oponaša“ rad pankreasa i isporučuje insulin na jedan od dva načina:

Male i kontinuirane doze insulina – bazalni ili “pozadinski” insulin, koje možete menjati tokom vremena u skladu sa promenama vaših rutina i toka bolesti. Pumpe imaju mogućnost da automatski podese bazalne doze na osnovu vrednosti nivoa glukoze iz povezanog CGM-a. Ručno podešavanje omogućava isporuku bazalnih doza koje programiraju korisnik ili lekar.

Bolus doze (jednokratne veće doze u kratkom vremenskom intervalu) vrše korekciju visokog šećera u krvi. Pumpa koristi informacije o unosu ugljenih hidrata i nivou šećera u krvi i automatski izračuna koliko bolusa vam je potrebno. Većina pumpi preporučuje dozu, koju vi potvrđujete ili prilagođavate pre nego što se insulin isporuči.

Integracija sa CGM tehnologijom omogućava automatsko povećanje, smanjenje ili zaustavljanje isporuke insulina na osnovu vaših nivoa glukoze. Alarmi će vas upozoravati na praznu bateriju ili niske zalihe insulina u rezervoaru, ali i na nivoe glukoze van opsega kao i na njene trendove kretanja. Mobilne aplikacije na pametnim uređajima, omogućavaju vam lako rukovanje i praćenje u realnom vremenu od strane vaše porodice ili zdravstvenih radnika.

Bezbednosne i korisničke karakteristike mogu da uključuju programirani bolus, prilagodljive podsetnike, upozorenja za propuštenu bolusnu dozu ili propušteno merenje glukoze i alarme u slučaju blokade koja sprečava kontinuiranu infuziju insulina kroz pumpu.

Ako imate dijabetes, znate da je održavanje nivoa šećera u bezbednom opsegu izuzetno važno. Dobra kontrola glukoze u krvi ne samo da čini da se osećate dobro, već pomaže i u sprečavanju dugoročnih komplikacija dijabetesa.

Kao što i ime sugeriše, insulinska pumpa je povezana dugačkim, tankim kateterom sa kanilom za isporuku insulina, koja se nalazi ispod kože. Kateter se menja na 2-3 dana u zavisnosti od vaših dnevnih potreba za insulinom i kapaciteta rezervoara. Ove pumpe možete držati u džepu ili ih zakačiti za druge odevne predmete.

Bez obzira što su neke od ovih pumpi vodootporne, korisnici ih, obično odvajaju od mesta infuzije kada se tuširaju, kupaju ili plivaju.

„Patch“ ili pumpe na flasteru, takođe koriste fleksibilnu kanilu ispod kože, ali su rezervoar za insulin i kanila smešteni u istom kućištu, bez katetera. Uređaj se nosi direktno na telu, pričvršćujući se samolepljivim materijalom. Kanila dužine 4 mm, obložena silikonskim uljem, ubacuje se automatski u potkožno tkivo, nakon postavljanja flastera na kožu. Svaki rezervaor je za jednokratnu upotrebu, menjate ga redovna na 2-3 dana ili u po potrebi ukoliko ostane bez insulina. Kako nema spoljnog katetera, nema ni zastoja ili prekida u isporuci insulina zbog presavijanje ili lomljenje katetera.

Ovim pumpama upravljate bežično, pomoću ručnog uređaja (PDM – personal diabetes managment) ili pametnim uređajem preko aplikacije. Možete je nositi na nadlaktici, stomaku, kuku, donjem delu leđa, zadnjici ili butini.

U potpunosti su vodootporne, tako da se možete bezbedno kupati i plivati sa njima.

Uspešno se koriste u svim starosnim grupama, a pumpe novije generacije odobrene su za decu već od druge godine života.

Insulinsku terapiju dijabetesa, podjednako dobro možete sprovoditi bilo pumpama bilo višestrukim injekcijama
Insulinske pumpe su jedna od opcija insulinske terapije za upravljanje dijabetesom – one su lični izbor!

Pumpa može biti dobar izbor za:

Pumpa je samo alat – biranje jedne metode u odnosu na drugu nije doživotna obaveza
Neki ljudi uključuju i isključuju pumpu (uvek uz kontrolu stručnog tima za dijabetes) u zavisnosti od svojih potreba

Korisnici insulinske pumpe imaju bolje nivoe hemoglobina A1c ((HbA1c), manje epizoda hipoglikemije i manje epizoda dijabetičke ketoacidoze (DKA)

Istraživači su otkrili da se korisnici pumpi osećaju sigurnije, da imaju bolju kontrolu nad šećerom u krvi i više slobode u poređenju sa ljudima koji su ubrizgavali insulin.

Pad glukoze tokom vežbanja (najčešći je tokom aerobnih vežbi), sprečava se smanjivanjem doze insulina i uzimanjem užine 30 do 60 minuta pre treninga. Uzmite užinu od 15-30 g ugljenih hidrata ili sa 10-20 g glukoze pre vežbanja ako koristite insulin i nivo šećeera u krvi je nizak (5,0 mmol/l je prenizak!). Ako vam je šećer 5,0 – 6,9 mmol/L, uzmite užinu sa 10 grama glukoze pre vežbanja.

Ne vežbajte kada je šećer veći od 13 mmol/L. Izbegavajte vežbanje neposredno pre spavanja. To može izazvati nizak nivo šećera u krvi tokom noći.Ukoliko dođe do pada glikemije, obavezan je prekid aktivnosti i uzimanje hrane sa visokim glikemijskim indeksom.

Hidratacija, voće ili izotonični rastvori tokom treninga sprečavaju pad glikemije. Nakon treninga, obavezna je užina sa ugljenim hidratima i proteinima (proteinsko čokoladno mleko, puding, koštunjavo i sveže voće).

Bilo koji oblik vežbanja ima pozitivan efekat na metabolizam šećera. Svakodnevni brzi hod od oko 20 minuta, uz hidrataciju vodoma sa malo limuna, cimeta ili jabukovog sirćeta, može značajno da snizi nivo glikemije.

Intenzivni treninzi duži od 60 minuta, dovode do hiperglikemije usled povećanja nivoa kortizola, adrenalina i glukagona, koji se oslobađaju kod dugotrajnih aktivnosti visokog intenziteta. Zato povećajte doze insulina, ili podelite jedan trening u više kraćih.

Zaustavite svaku fizičku aktivnost, ukoliko primetite senzacije koje se dovode u vezu sa neregulisanim nivoom šećera u krvi.

Pojedine namirnice, poput cvekle, jabuke, aronije ili višnje, prirodni su tkz „uvod u trening” i mogu značajno unaprediti fizičke performanse i kod zdravih osoba.

Fizička aktivnost se preporučuje i pacijentima sa dijabetičnim stopalom, koji imaju poremećen senzorijum i pojavu ulceracija (čireva) koje pored bola, dovode do poremećaja kretanja. Pored regulacije metabolizma šećera, kod njih se vežbanjem povećava dopremanje kiseonika do oštećenog tkiva, čime se može ubrzati proces zaceljivanja rana. Vežbanje popravlja i brzinu provođenja nervnih impulsa, perifernu senzornu funkciju i raspodelu vršnog pritiska stopala. Preporučuju se vežbe aerobnog karaktera, uz izbegavanje dužeg stajanja i vežbi sa opterećenjem (povećavaju pritisak na stopala).

Ne postoji jedinstven tretman za dijabetes, ali možemo vam pomoći da napravite svaki korak napred. Koji god sledeći korak da preduzmete, znajte da ga nećete preduzeti sami.